Sezona prehlada i gripa je u punom jeku, a sa njom dolaze i uobičajene nedoumice: Da li je u pitanju samo prolazna prehlada koju treba „odležati“ ili se radi o nečemu ozbiljnijem što zahteva posetu lekaru i, možda, antibiotike? Ključ za pravilan pristup leži u razlikovanju uzročnika infekcije – da li je u pitanju virusna infekcija ili bakterijska infekcija. U ovom tekstu pokušaćemo da pojasnimo razliku između virusne infekcije i bakterijske infekcije, daćemo smernice kako ih prepoznati, kada treba posumnjati na nešto ozbiljnije od klasične prehlade i koje korake preduzeti
Virusna infekcija nastaje kada u naš organizam uđe virus — sitan mikroorganizam koji ne može samostalno da živi, već mora da „napadne“ ćeliju domaćina da bi se umnožio i širio. Virusi se ne smatraju striktno živim organizmima u punom smislu reči, jer nemaju sopstveni metabolički sistem i ne mogu se razmnožavati sami. Oni su kao paraziti koji moraju da uđu u ćelije domaćina i iskoriste njihov ćelijski mehanizam kako bi se umnožili. Virusi uništavaju ćelije u telu, čime nastaju simptomi bolesti.
Kod virusne infekcije, većina puta se radi o klasičnim respiratornim zdravstvenim problemima: kijanje, curenje nosa, kašalj, blago povišena temperatura. Za razliku od bakterija, virusi nisu izlečivi antibioticima u klasičnom smislu — antibiotici deluju na bakterije, ne na viruse.
Karakteristike virusne infekcije:
Dakle, kada imate osećaj da ste „samo pokupili prehladu“ – curi vam nos, kašljete, osećate se malo malaksalo, temperatura možda 37,5–38 °C – verovatno je u pitanju virusna infekcija.
Kao što smo rekli, antibiotici su potpuno beskorisni protiv virusa, jer oni ne napadaju strukturu virusa. Upotreba antibiotika u slučaju virusne infekcije uništava korisne bakterije u organizmu i doprinosi razvoju rezistentnih sojeva bakterija, što kasnije otežava lečenje pravih bakterijskih infekcija.
Za razliku od virusa, bakterije su jednoćelijski, živi mikroorganizmi. Imaju sopstveni metabolizam, sposobne su da se samostalno razmnožavaju i mogu da žive u različitim okruženjima, pa i u ljudskom organizmu. Znači, bakterijska infekcija nastaje kada se bakterije krenu razmnožavati samostalno, te organizam pokreće imuni odgovor. Bakterijske infekcije zahtevaju drugačiji pristup i često, ali ne uvek, uključuju antibiotike.
Tipične karakteristike bakterijske infekcije:
Bakterijska infekcija se leči antibioticima. Oni napadaju vitalne strukture bakterija i time sprečavaju njihovo razmnožavanje ili ih uništavaju. Odgovarajući antibiotik i dužinu terapije uvek određuje lekar na osnovu kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza.
Simptomi su često slični, ali postoje znakovi koji mogu ukazati na to da li je reč o virusnoj infekciji ili bakterijskoj infekciji. Ovo su ključne razlike u netretiranim simptomima između virusne i bakterijske infekcije.
Poseta lekaru je neophodna u sledećim situacijama:
Lekar će na osnovu kliničkog pregleda i laboratorijskih nalaza (kompletna krvna slika – KKS, C-reaktivni protein – CRP, a po potrebi i bris grla ili nosa) doneti odluku o daljem lečenju.
U većini slučajeva kada imate simptome poput kijanja, curenja nosa i kašlja – najverovatnije je reč o virusnoj infekciji. U tom slučaju, odmor, povećan unos tečnosti, adekvatna ishrana, dodaci ishrani za jačanje imuniteta kao što je Revita i simptomatska terapija (lečenje koje se fokusira na ublažavanje ili otklanjanje simptoma bolesti, a ne na njen osnovni uzrok) su dovoljni.
Kod bakterijske infekcije simptomi mogu biti intenzivniji, da duže traju, pogoršavaju se, i često je neophodno posegnuti za antibioticima (ali isključivo nakon dijagnoze i saveta lekara).
Nadamo se da smo bar malo razjasnili razliku između virusne i bakterijske infekcije, kako biste bili bolje informisani, ali nikako ne treba sami, na svoju ruku, da donosite odluku o uzimanju antibiotika.
